Vidoviti Radomir

Spajam rastavljene preko fotografija, isceljujem od negativne enrgije, pomažem kod psihičkih problema, neplodnosti, posla i zdravlja. Ma gde god se nalazili osetićete moju energiju.
Pozivi iz Srbije:
065 3651 913 ili 064 3161 083
Pozivi iz inostranstva:
+381 65 3651 913 ili +381 64 3161 083 Viber / WhatsUp
Jednim pozivom promeni svoju sudbinu i privuci sreću u svoj život!

Čim smo ispratili goste, pribio me je uza zid, stisnuo me jako i gurnuo dva prsta unutra

Ako se dan po jutru poznaje, moj nije mogao sjebanije da počne. Prvo kad sam otvorila oči, skontala sam – Jbt! kasnim…

Onda ispijanje kafe, naravno poparenog jezika. Oblačenje dok se jednom rukom šminkaš i moliš se da puder ne završi na spoljnoj strani odeće.

Pođeš iz kuće, jao mobilni, pođeš opet… novčanik, i tako letiš k’o muva bez glave u 5 ujutru, dok i lutalice spavaju.

Naravno, na poslu svi nadrkani, bez osmeha poput robota otaljavaju sve sa dnevnog reda. Ne smeš ni da pogledaš koga, bude odmah „šta gledaš”. Glavu dole i izdrži.

A vreme ne mrda… pola sedam, pogledam kroz sat vremena… kad ono petnaest do osam… Ili ja idem brže ili vreme baguje, jebem li ga…

Nekako se dovukoh do kraja radnog dana, ‘ajd’ kući… Kad od vrata vika i dreka… mislim, mora ona energija sa posla da se nekud izbaci… Rasprava sa partnerom, nemam vremena za njega… Jao, kad bi samo znao… Skoro dve nedelje je suvog…

Vidim već varnice mu frcaju iz očiju. A ja kad god mogu skupljam nešto sa poda, kad priđe izmaknem.

I tako se ganjamo danima, mamim, pokušavam da vidim gde mu je krajnja granica.

Nije ovo jednostrano mučenje, naprotiv, ja drhtim od želje, svaku noć pokušavam da legnem preko svojih ruku da ga ne bih napastvovala.

Ali ako želiš više moraš dati sve… celog dana neko prolazi kroz kuću… kao da smo na Himalajima bili pa došli da nas vide. A on pogledom me prži. Da li da pobegnem nekud na kafu ili…

Misao još nisam završila, čim su se vrata iza zadnjeg gosta zatvorila nađoh se pribijena uza zid.

„Neću”, odgovaram kroz poljubac i pokušavam da izmaknem…

Pušta me na tren i onda grabi za ruke, savija iza leđa, drugom hvata za kosu i primiče usne na poljubac… „Oohh da”, promiče mi misao… I dalje se nećkam pa postaje još grublji a ja sve spremnija…

Ne znam u kom trenu sam ostala bez garderobe i kako, znam samo da me je koža pekla od dodira… Zubi na mom vratu, grudima, stomaku, ruku vezanih iza leđa, otvorena a prkosna…

Rukama klizi do moje pohotnice, stišće je jako, skoro mi tera suze na oči, gura dva prsta u nju. Drhtim i ne skrećem pogled sa njega… par pokreta i počinjem da svršavam…

Okreće me brzo na leđa, jak tresak po dupetu i nabija ga skroz, ispunjava me celu… Još se grčim oko njega… Tempo je brz, jak, guza bridi od udaraca dok mi je glava povučena nazad… Ostaću bez kose ali briga me, ovo je moj muškarac… Neumitno jurim ka drugom orgazmu…

Bol je sada pokretač… svršavam toliko jako da curim niz butine… Noge klecaju, ne mogu da me drže… Baca me na leđa i nabija batinu do grla u moja usta… Pokušavam da ga uzmem celog dok mi rukom diktira tempo koliko duboko ću ga uzeti…

Osećam kako svršava, gutam do zadnje kapi…

Onaj osmeh na licu želim češće da vidim, a moje srce… pa, zaboravilo na usran dan…

Biće ovakvih više ako se ja pitam.

Vaši komentari