Vidoviti Radomir

Spajam rastavljene preko fotografija, isceljujem od negativne enrgije, pomažem kod psihičkih problema, neplodnosti, posla i zdravlja. Ma gde god se nalazili osetićete moju energiju.
Pozivi iz Srbije:
065 3651 913 ili 064 3161 083
Pozivi iz inostranstva:
+381 65 3651 913 ili +381 64 3161 083 Viber / WhatsUp
Jednim pozivom promeni svoju sudbinu i privuci sreću u svoj život!
www.vidovnjak-kartenleger.com

Zavolela sam momka koji je trebalo da me zavede i ostavi

Bilo mi je nezgodno pre nego što sam te upoznao. Na kraju krajeva, ne bih te zavoleo da si mi bila samo zadatak.

Od prvog utiska koji je neko ostavio na mene mogla sam da skontam s kim imam posla. Isto pravilo važilo je i za emotivne veze. Prvi sastanak bio mi je najvažniji. Zato je prvi izlazak s Batom mnogo obećavao.

Upoznali smo se na žurki zajedničkih prijatelja. Nije nam odgovarala muzika, pa smo dobar deo večeri proveli na terasi trudeći se da čujemo jedno drugo i da ignorišemo turbofolk koji je treštao iz dnevne sobe.

Kad smo oboje bili na kraju živaca, razmenili smo telefone i dogovorili se da ćemo se uskoro videti u nekoj prijatnijoj atmosferi, koja će nam omogućiti da pričamo normalnim tonom. Već sutradan me je pozvao i dogovorili smo prvi izlazak.

Našli smo se na Adi, kod rampe. Kafić u koji je hteo da me odvede trebalo je da bude iznenađenje.

– Jesi li se nekad vozila otvorenim vozićem? – upitao me je čineći svoj izbor kafića još interesantnijim.

– Nisam – odgovorila sam.

– Sad imaš priliku, pa je iskoristi – pridržavši mi rukom leđa, propustio me je da uđem u vagon koji je zastao tik pored nas.

Vožnja u voziću, koji je više pođsećao na one dečje iz luna-parkova, nije me toliko fascinirala, koliko osećaj da sedim u Batinom društvu dok nam vetrić oboma mrsi kosu. Do kraja puta, a da ne znam zašto, zatreskala sam se u svog saputnika kao tetreb. Nije bilo toga što mi se na njemu nije dopadalo. Od guste svetle kose i svetlih očiju, preko širokih ramena i uskih farmerica, sve je bilo savršeno. Toliko savršeno da sam pomislila da se nisam dovoljno sredila za takav izlazak. Imala sam na sebi jednostavnu, lepršavu plavu haljinu, sandale s platformom od plute i šminku u tragovima. Jedva da sam nanela maskaru i sjaj za usne, a kosu sam vezala u rep. Previše nonšarlantno shvatila sam naš dogovor da bih tokom puta do kafića shvatila da je trebalo da se pokažem u boljem izdanju. I zamalo da zbog toga izmislim glavobolju i naše druženje ostavim za drugi put kad je Bata rekao:

– Stigli smo, lepotice.

Prijatno me je iznenadio tim komplimentom. Čak previše. Bolje rečeno, nikada me niko nije oslovio s “lepotice”, a to je bilo dovoljno da mi dalji tok večeri ostane u sećanju tek maglovito.

Uglavnom je on pričao. Ja sam bila tiša nego inače, ali osećaj je bio dobar. Trgnula sam se jedino kada nas je konobar opomenuo da je fajront, zamolivši nas da pođemo. Kasnije, tokom šetnje, razmenili smo prve poljupce. Ta predivna noć završila se obećanjem da će me nazvati.

Prvo čekanje

Nije Bata bio prvi dečko u koga sam se zaljubila, ali jeste prvi zbog koga nisam mogla da sastavim ni dva sata sna. Meškoljila sam se čitave noći u krevetu da bih pred zoru odustala od pokušaja da zaspim. Skuvala sam veliku šolju kafe i prinela telefon za slučaj da me pozove neočekivano rano. Gledala sam sat i telefon naizmenično. I što sam duže bila zaokupljena tim spravama, činilo mi se da je vreme sporije prolazilo. Kazaljka na satu kao da se nije pomerala, a telefon je uporno ćutao. Tri sata provela sam u istom položaju i najverovatnije bih tako ukočena ostala do noći da se moja sestra nije probudila i pitala me zašto ne spavam.

– Čekam jedan poziv – rekla sam.

– Baš ti verujem. Odlepi se od te stolice i pristavi vodu za kafu ako ti nije teško – promrmljala je.

– Nije, ni najmanje. Pogledala me je čudno, ali ništa nije rekla.

Sestra me je odlično poznavala. Razlog tome nije samo odrastanje u kući s roditeljima, nego i činjenica da smo zajedno živele punih deset godina u velegradu, koji je od našeg zavičaja udaljen više od tri stotine kilometara. Ma koliko da smo bile ratoborne u najranijem detinjstvu, i ma koliko da smo jedna drugu tužakale zbog gluposti, imale smo isti cilj koji se odnosio na ostanak u gradu u kojem smo obe završile studije i zaposlile se. Bile smo štedljive, pa smo iznajmile stan deleći troškove. Po pitanju emocija bile smo potpuno drugačije. Ona je verovala u princa na belom konju i uporno je čekala da se pojavi, dok sam ja bila zaljubljivije prirode i nisam mnogo razlikovala prinčeve od konja. Tek kada bi mi vreme pokazalo da prinčevi baš i nisu onakvi kakvim sam ih zamišljala, ostavljala sam ih bez objašnjenja. Možda sam jednom ili dvojici rekla da oboje zaslužujemo bolje i više, ali se nikome nisam pravdala. Čula sam komentare od nekih prijatelja da me je jedan bivši momak naziva ledenom ledi, ali nisam tome pridavala značaj. Njihovo je pravo bilo da se ljute, kao što je moje pravo bilo da biram s kim ću se zabavljati.

Znam da su me neki smatraju materijalistom, ali protiv toga nisam mogla. Zanimalo me je sve u vezi s tipom s kojim sam bila, od horoskopskog znaka do materijalnog stanja. Nije dolazilo u obzir da nekoga izdržavam. Najveći broj mojih bivših veza upravo su zato postale bivše. Tek što bi sevnule iskrice između dotičnog i mene, ispostavljalo se da frajer ili nema posao ili da još živi kod mame i tate. Takvu nemarnost i nedostatak želje za osamostaljivanjem nisam mogla da shvatim.

Rasprava od jutra

Kada sam već iskreno počela, red je da tako i nastavim. Moglo bi se reći da nisam visoko kotirala u očima svojih bivših. Nisam očekivala komplimente niti mogu da kažem da ih je bilo. Nešto drugo bilo je važnije. Činilo mi se normalnim ako me momak stalno zivka i izjavljuje ljubav mada sama to nisam činila. Podrazumevalo se da mi je neko drag čim sam s njim u vezi, a da nekog zovem ili da čekam njegov poziv, kosilo se s mojim sistemom vrednosti.

A onda sam upoznala Batu.

Pristavljajući vodu za kafu, shvatila sam da je on jedini tip koga čekam da mi se javi i zbog koga, uostalom, cele noći nisam mogla ni da trenem.

– Van pameti! – rekla sam kao da grdim sebe.

– Šta? – upitala je moja, još uvek bunovna, sestra.

Procenila sam da se nije naspavala, pa nisam htela da ulazim u detalje niti da joj pričam o tome do kakvog me je saznanja dovela prethodna noć. Osim toga, i sebi sam jedva priznala da čekam Batin poziv, a da to izgovorim, nije bilo treorije. Sestra me je, kao što sam već rekla, odlično poznavala, pa nije odolela da prokomentariše nešto u stilu da jednom moram osetiti kako je kad drugi čekaju da im se javim.

– Nemoj da mi soliš pamet – rekla sam neraspoloženo.

Znala je da je preterala, zato je ućutala. Dok nije posrkala kafu, ni reč nije progovorila.

– Smem li da znam gde si bila sinoć?

– Bolje me pitaj s kim.

– U redu. Pričaj šta hoćeš.

– Tipu je ime Bata. Preksinoć smo se upoznali kod Vladete. Juče smo izašli u neki kafić.

– I, kakav je?

– Čini mi se sasvim u redu.

– Zašto si se onda namrgodila?

Nisam morala ništa da kažem. Telefon i sat pored šolje govorili su više nego što sam htela da kažem.

– Znači, sviđa ti se? – nastavila je.

– Nisam baš poludela za njim, ali sigurno nije neko koga ne bih primetila u prostoriji punoj sveta.

– Kad je tako, nazovi ga.

– Nisi normalna – prostrelila sam je pogledom.

– Ne moraš odmah, pošto je tek devet sati i moguće je da spava. Ali kasnije… što da ne. Zašto se mučiš da bi dokazala da je nekome do tebe stalo kad jedan telefonski poziv ne mora ništa da znači.

Zagledala sam joj se u oči. Ponekad mi se činilo kao da su nas dve majke rodile, toliko smo se razlikovale po pitanju shvatanja odnosa s muškim rodom. Ni to nisam morala da joj kažem, jer sam nebrojeno puta prethodnih godina upravo to izgovorila.

– Mislim da preteruješ i da previše očekuješ od momaka – rekla je iznenada.

– Šta je tebi? Ništa te nisam pitala, a ti mi filozofiraš od rane zore.

– Vidim da ti nije svejedno, pa sam mislila da kažem nešto što će ti pomoći da odustaneš od svoje lude taktike i čekanja da te pozove.

– Zar si zaboravila da sam ti starija sestra?!

– Tako je. Deset minuta si starija, a ponašaš se kao da ti je pet godina. Mama je bila u pravu kad je rekla da ćeš ostati usedelica zbog svoje gordosti.

Upravo sam nameravala da joj zapušim usta, ali zazvonio je telefon.

Nepostavljeno pitanje

Bata je bio raspoložen, za razliku od mene. Kako je razgovor odmicao, počela sam da zaboravljam neprospavanu noć. Najzad, kad je predložio da opet izađemo, potisnula sam vrisak oduševljenja i mirnim glasom rekla da nemam ništa protiv.

Izašli smo u neki klub na svirku, pa na večeru. Iz svega što je govorio i načina na koji se ponašao mogla sam zaključiti da je super tip. Bio je šarmantan i privlačan, a uza sve to nije se držao za maminu suknju niti je bio lik koji se oslanjao na tuđu pomoć. Prikazao mi se u najboljem svetlu i zaista nisam imala razloga da budem zakeralo i da ga držim na distanci. Svega mesec dana trebalo mu je da mi se uvuče pod kožu pa da konačno odložim svoj oklop i pokažem mu pravo lice. Nije bilo mnogo drugačije od onog kakvim su ga doživljavali ljudi oko mene, ali dozvolila sam mu da vidi i moju emotivniju stranu, onu koja nije zavisila samo od telefonskih poziva. Pokazala sam mu da umem da budem nežna i privržena, da umem da volim i da nisu izlasci i novac sve što me zanima. Nisam znala da li je to Bati mnogo ili malo, ali mislila sam da mu je dovoljno čim mi nije rekao da mu nešto smeta.

Od dvadeset četiri sata dnevno, nismo bili zajedno samo tokom radnog vremena. Da budem iskrena, u stan koji sam delila sa sestrom, tokom nekoliko meseci možda sam otišla deset puta i to da pokupim svoje stvari. Veza s Batom mnogo mi je značila, a činilo se da postaje sve ozbiljnija.

Ništa nisam htela da forsiram, ali mi je logika nalagala da će mi uskoro predložiti da se udam za njega. Iz dana u dan očekivala sam iznenađenje, zapravo prsten i pitanje na koje sam spremila potvrdan odgovor, ali to se nije dešavalo.

Pred našu prvu godišnjicu, kad mi se već smučilo da plaćam pola kirije za stan u kojem ne živim i da čekam pitanje koje Bata nije mogao ili nije hteo da mi postavi, rekla sam da mi se čini da naša veza postaje monotona.

– Ne shvatam tu reč. Sve ovo vreme trudim se da animiram i tebe i sebe, pa ne bih rekao da nam je ijednog trenutka bilo dosadno. Možda je tebi monotono jer nisi navikla da se neko ovoliko trudi oko tebe.

– Nisi jedini koji se trudio da ova veza opstane! Ima tu i mog udela, znaš?!

– Znam, ali i dalje ne razumem šta bi htela da menjaš?

– Možda sam mislila da našu vezu podignemo na viši nivo, ali ti na to, izgleda, nisi spreman.

Zastao je za trenutak i zamislio se.

– Ti bi, dakle, da se udaš?

– Ne baš odmah, ali u principu razmišljam o tome.

– Ne znam šta da ti kažem, osim da nisam pobornik braka.

Bolje da me je maljem udario nego što mi je to rekao.

Zadatak mu je bio pravi

Na kraju rasprave koju smo vodili čitave jedne večeri mnogo toga isplivalo je na površinu i, kako sam mislila, zapečatilo naš odnos. Ispostavilo se da je jedan moj bivši momak angažovao Batu da me nasanka. Toliko sam čoveka povredila da je izabrao najvećeg srcelomca da me zavede i ostavi. Bati se isprva dopala ideja da se u ime svog druga osveti ledenoj kraljici, ali je tvrdio da je s vremenom zaboravio taj zadatak. Bila sam van sebe kad sam to čula. Ne znajući šta bih drugo, počela sam da pakujem svoje stvari i poazvala sam taksi.

– Ne razmišljaš trezveno! Vileniš zato što sam ti rekao šta je prethodilo periodu kada sam te iskreno zavoleo! Razmisli pre nego što zalupiš vrata za sobom! – vikao je Bata.

Ipak sam otišla, nijednom se ne osvrnuvši.

Dobro sam se držala uveravajući sebe u to da sam pravilno postupila. Taj osećaj držao me je sve vreme vožnje taksijem. Čak i kada sam ušla u stan i ugledala moju zbunjenu sestru, bila sam kao led da bih se nekoliko trenutaka kasnije pretvorila u vodopad.

– Lelo, nikada te nisam videla ovakvu. Saberi se i reci šta te je toliko iznerviralo?

– Bata. Lagao me je sve vreme – govorila sam kroz suze.

– Misliš da te je varao?

– Ne znam, ali ni to nije neverovatno posle svega.

– Čega?

Grcala sam dok sam pokušavala da joj objasnim da sam bila meta jednog razočaranog bivšeg. Da ironija bude veća, jedva sam mogla da se setim kako je taj tip izgledao, a da ne spominjem da naš raskid ni po čemu nisam zapamtila. Verovatno sam ga ostavila na uobičajeni način, ali kad drugi nisu dizali prašinu oko toga, nisam razumela zašto on to čini.

– Možda te je voleo, pa nije mogao da se oporavi od raskida – rekla je moja sestra.

– To opravdava haos koji je napravio, je li? Za razliku od njega, nikada nikog nisam dovodila u zabludu. Dok mi se tip sviđao, bila sam sa njim, kad više nije, nisam pravila budalu od njega.

– Znam, ali si ih odbacivala kao prljave čarape.

– Čija si ti, bre, sestra?!

– Tvoja i zato smatram da mogu da ti kažem ono što drugi ne smeju ili ne žele!

Samo mi je nedostajalo da slušam predavanje. Tek što se raspala veza u koju sam polagala sve nade i samo što sam shvatila da je Bata bio najbolji frajer kog sam imala… nije mi bilo potrebno da se prisećam promašaja iz prošlosti. Još kad tome dodam da sam prema Bati gajila iskrene emocije, nije bilo smisla da dokazujem da nisam samo ja pravila greške.

Ni te noći nisam mogla da zaspim. Vrtela sam se i razmišljala o tome šta radi Bata.

Dobar deo noći ubeđivala sam sebe da ima drugu i da se zadovoljno smeši u njenom društvu i društvu onog skota koji ga je unajmio da me zavede. Kad su me te misli izmorile, priznala sam sebi da mi Bata nedostaje i da ga volim. Moja strana kreveta u njegovoj sobi bila je leva. Pri pomisli da je zauzima druga devojka, pritisak mi je skočio. Morala sam da mu čujem glas i više me nije zanimalo to što ću učiniti presedan i prva ga pozvati.

Javio se čim je zazvonilo.

– Jesam li te probudila? – upitala sam.

– Ne.

– Imaš li društvo ili si budan bez razloga?

– Nemam društvo i dobro znaš da si ti glavni razlog moje nesanice.

– Ne znam šta da ti kažem. Možda sam planula, ali pokušaj da se postaviš na moje mesto. Kako bi se ti osećao da me je iznajmila tvoja bivša da te napravim budalom?

– Prema tebi sam se uvek ponašao pristojno iako se od mene očekivalo nešto drugo. Bilo mi je nezgodno pre nego što sam te upoznao, ali posle toga otkazao sam ortaku poslušnost. Na kraju krajeva, ne bih te zavoleo da si mi bila samo zadatak.

– Lepo zvuči, ali i dalje ne predlažeš brak – rekla sam plačljivim glasom.
– Zar je toliko važan taj potpis ako se volimo i zajedno provodimo više nego oni što su zakonom vezani?

– Nije – rekla sam.

– Da dođem po tebe?

– Ne moraš. Znam put do tvoje zgrade.

***

Dogurali smo do treće godišnjice. Mnogo sam se u međuvremenu promenila i više mi nije važno da li će me ostatak sveta osuđivati zato što živim u neformalnoj zajednici. Batina i moja ljubav jača je od svakog papira.

Vaši komentari