Author Archive

Za sve što mi se desilo u detinjstvu i mladosti najvše sam krivio svog oca. Da je izabrao manje važno zanimanje, ne bismo se svake dve godine seljakali s jednog na drugi kraj države.

Kad sam zatrudnela, htela sam da se ubijem. Brak nije dolazio u obzir jer je otac mog nerođenog deteta bio seoski trgovac, dvadeset godina stariji od mene, a imao je dvojicu sinova mojih godina.

Pričali su, govorili, savetovali da upišem nešto lakše, neku višu školu. Brzo se stiže do diplome i zaposlenja, a to je najvažnije. Fakulteti od osam i više semestara nisu za mene. Nameravao sam da

Niko nije mogao da predvidi da ću se skrasiti pored čoveka koga koju godinu ranije verovatno ne bih primetila. Svi moji muškarci izgledali su kao manekeni, visoki, mršavi i zategnuti. Pored nekih mi se

Nisam se premišljala kada je izbor odeće u pitanju: pantalone, ne previše uske, svilena košulja i klasične cipele s visokom potpeticom. Kosu sam uredno očešljala i diskretno se našminkala. Bacila sam poslednji pogled u

Pero i ja drugovi smo od prve godine fakulteta. Tog dana, kojim ću početi svoju ispovest i koji se ispostavio sudbinskim po ostatak mog života, već smo bili apsolventi, na pragu lekarske diplome. –

Verovao sam da ovo nikada neću pomislili, a ne samo da sam pomislio već sam i rekao: “Spakuj se i idi.” To izgovoriti ženi koju sam dvadeset godina voleo i koju, nažalost, još uvek

Oho, mala, prvo pa muško. Ni manje ni više nego desna ruka direktora. Irina Milić, referent i savetnik – teatralno, kao da želi da svi čuju, Slađa podiže ruku i s dužnim poštovanjem izdeklamova

Alarm. Budi me svakog jutra u isto vreme. Revnostan sam student s visokim prosekom. Jedva čekam da završim fakultet i postanem advokat, možda čak policijski inspektor. Zbog mog atraktivnog izgleda čujem kako kolege pričaju

Početak radne nedelje protekao je standardno, bez mnogo posla. Pokušavao sam da iskalkulišem kako da platim dvojicu radnika i izmirim obaveze prema državi. – Slobo, kakve te brige more? – ušavši u kancelariju, upitao